Nisam čuo da postoje Hrvatijanci, Slovenijanci, Bugarijanci, Francuzijanci...

Nisam stručnjak, pa me interesuje šta lingvistika i gramatika kažu.

Posto se u vecini zemalja valuta izgovara onako kao sto izgovaraju rec Ervropa.

Npr u nemackoj je Ojro, jer je Ojropa. Engleski je Juro jer je Jurop, i td.

Kod nas se cesto javlja nesigurnost u izgovoru i ljudi plesu oko evra i eura.

Generalno se smatra pravilnim evro jer je Evropa.

Ali je l smatrate mogucem da ce euro postati dominantan u neko skorije vreme iz 'stida' ljudi da pogrese? Ili ce postati zamenljivo, posto tako najcesce jezik funkcionise?

Ili (najmanje verovatno) pocnemo da nazivamo Evropu Europom?

Pitam iz dosade posto dosta cesce vidjam Euro od Evra ovde po reditu.

zašto mame govore "Beba doji" za vreme koje beba jede. Zar nije mama ta koja doji, a beba "se doji"? Ili kad se pita šta beba jede misleći na dohranu ili majčino mleko, mame kažu samo "doji". Ili " beba dok doji je mirna". Da li je gramatički ispravno da "beba doji"?

Имам ово питање у својој глави већ јако дуго. Надам се да овде могу да чујем ваша мишљења.

Радим на универзитету, приметио сам да сви ми који пишемо радове на енглеском језику, пишемо презимена, која се завршавају на ћи као ci, нпр. Вујадиновић постане Vujadinovic...

Колики ја знам транскрипцију језика, исправно би било да се пише Vujadinovich, односно, у овом случају потпуно исправно би било Vuyadinovich.

Ако погледамо како Енглези или Американци пишу наша презимена то је тачно. Запањен сам што скоро сви наши професори пишу ci, неки чак и ći, ....

Да ли је заиста погрешно презимена на ћи писати са ci на енглеском језику?

Допуна: Из већине коментара читамо да се ć треба пребацити у c и проблем решен. Настрану је питање да ли је употреба гајевице у српском језику оправдана или заоставштина комуниста, који и данас владају.

Зашто је овај катастрофални систем постао норма? Још битније, да ли неко има ИЗВОР где је ова норма прописана? Још увек нико није коментарисао са материјалним доказам па све коментаре морамо да узимамо за субјективне погледе, а не као прописану норму.

Već se odomaćila ova reč kod nas i iako sretnem ponegde "ćak" kao jedninu, imam utisam da je "ćaci" ipak prihvaćeno kao oblik jednine.

Za množinu nisam siguran, nekako je podjenako i "ćaci" što onda ovu reč svrstava u one koje imaju samo jedninu ili množinu, ali i "ćacad" koja mi je simpatičnija.

Je l postoji neko pravilo koje bi odredilo broj ove imenice ili se jednostavno prepusti narodu da je utemelji vremenom?

Nisam siguran za fler, da li je ovo više vokabular ili grammar.

Naprimer kaze se, “idem u kinu/srbiju/vojvodinu” dok se za neka druga mesta kaze “idem na tajland/kosovo/maldive”.

Prvo sam mislio da se na kaze za ostrva pa mi je imalo smisla dok se nisam setio da se koristi i za kosovo, tajland i druga mesta koja su na kontinentu.

Koji je razlog za ovo?

Naziv za etničku grupu je "Turčin" (ili "Turak"), od "Turk" + "-in". Ako pogledamo neke narode koji imaju isto zadnje slovo, primjeti se da u nazivu države imaju "č" umjesto "s", poput:

Grk -> Grčka

Slovak -> Slovačka

Za Tursku je sufiks "-ska" ostao nepromijenjen. Da li je ovo greška ili ima nekih razloga za ovakav naziv?

Možda bi moglo "Turak" -> "Turačka" da funkcioniše, ako bi smo pogledali primjer "Ugar"/"Ugrin" -> "Ugarska".

in standard Croatian, every "da + present" is replaced with an infinitive if possible (e.g. it is "incorrect" to say "volim da crtam", it should be "volim crtati")

I know that in Serbian it is correct to use "da + present" even when it is interchangeable with an infinitive, so I'm curious if you ever use that other formulation (with an infinitive)? If so, in which cases? and why is "da + present" much more common?

edit: nemam pojma zašto je post preveden na engleski

Zdravo svima! Učim srpski i primetio sam da se u knjigama često sreće imperfekt (npr. iđaše, gledahu), ali mi kažu da ga u svakodnevnom govoru skoro niko ne koristi.

Zanima me vaše mišljenje:

1. Da li prosečan Srbin (pogotovo mlađe generacije) može "iz glave" da upotrebi imperfekt u rečenici, a da ne zvuči čudno?
2. Da li vam je naporno da ga koristite ili vam je on potpuno prirodan kada čitate književnost?
3. Da li se u nekim krajevima (možda jug Srbije ili Crna Gora) imperfekt koristi češće nego u Beogradu ili Novom Sadu?

Hvala na odgovorima!

I know that the verb "hteti" in Serbian is used to construct the future, so for example "Hoću da idem" means "I will go". The thing I find weird about it is that a literal translation of "I want to go" will inevitably be misunderstood as "I will go". I know that one could say, for example, "Želim da idem" or "Volim da idem", but they don't exactly express the same idea: to me the former sounds like a weaker "I would like to go" and the latter like "I like going". So my question is: is there a way to render the precise tone of the sentence "I want to go" or should one simply accept that a perfect translation is impossible and move on?

Diaspora child here.

Hteo sam da čitam Čudan Svet od Jakova Ignjatovića i odma u prvoj rečenici sam primetio nešto: "Сад ти је баш незгодно сељаком бити". Upotrebio je instrumental u toj kontstrukciji. Znam da ruski i poljski to dan danas rade, ali nisam znao da je se to i u srpskom do relativno skoro radilo. Knjiga je napisana negde sredinom/krajem 19. veka a autor je srbin iz Mađarske (možda su oni duže sačuvali tu konstrukciju sa instrumentaom jer su izolovani bili?).

Kad je počeo nominativ da se isključivo koristi sa glagolom biti? Ima li slučajeva u kojima se i dan danas može upotrebiti instrumental sa glagolom biti ili bi to zvučilo zastarilo?

Kakvo je vaše mišljenje o osobama koje ne umiju da izgovore slova kao što su R i L?

Ово потиче из "Србске Грамматике" Илије Захаријевића, из 1847. године. (извор:https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5350&m=2#page/8/mode/2up)

Сва остала слова очигледно носе своје старословенске називе али одакле ЋАР, ЂА и ЏИДА? Зна ли неко?

Ćao svima.

Dok sam u… razgovornoj fazi sa djevojkom i se vidjamo, neću reći “volim te” jer je to prejako. Hoću izraziti što ja ću je voljeti u budućnosti kad sve bude sigurno da joj kažem “volim te”. Tako imam dvije opcije:

Zavoljeću te
vs.
Voljeću te

I molim vas, objasnite zašto odaberite ono što ste odabrali. Hvala najljepša!

To my knowledge, this phrase was formed to reflect the duration of a year’s worth of days - godinu dana = a year of days. Can someone actually explain to me, however, why when it’s inside the prepositional phrase “pre godinu dana” it doesn’t take on the genitive case that the preposition takes? You would logically expect the phrase to be “pre godine dana”, as it would be in my language for example.

Zdravo! Guys, i've been studying Serbian and the most difficult part that i faced in it was the verb groups (I guess it is the correct name).

But im facing a huge difficult to learn and memorize that. Do you guys have some tips?

I was wondering if someone could practice Serbian with me here, I can speak it now somewhat conversational but I'm struggling to write without Google translate or auto correct

Hello everyone. I spent a few months in Republika Srpska and Serbia and absolutely fell in love with the culture, people and the language so I decided to try to learn the language because I will be definitely coming back regularly.

I’m just at the beginning- simple sentence, vocabulary etc. It’s easier for me to learn because I’m Slovak and I speak 3 Slavic languages. But one thing I struggle the most with is forming questions in Serbian and especially the “Da li” or “Da” or “li” part of it.

Can somebody please try and explain that to me? I tried to read about it and watched some videos but I cannot grasp it for some reason.

Also if somebody could explain the word “da” in general to me (not in a “yes” sense) that would be awesome. For example “Drago mi je da sam te upoznao.”

Хвала вам руно, моjа браћо Серби 🫶🏻.

Односно, зашто користимо у таквом случају основни број а не збирни број. Нпр, шта је најобичније између "Оба родитеља" и "Обоје родитеља" ?

How do you say week in Serbian? Nedelja or sedmica?

Stavio sam u naslov dilemu koja to nije još od prvih razreda škole ili prvog interesovanja za pravilno-nepravilno.

Znatno kasnije, u poodmaklim godinama saznao sam da dugo nepravilno izgovaam naziv stanovnika Koreje, uobičajeno je bilo Koreanci, inda odjednom, to postaje nepravilno, treba Korejci. Dobro, naviknem se bez pitanja, "zašto", onda dođe Belgijac umesto Belgijanca, hoće lii Austrijac umesto Austrijanca, Srbijac umesto Srbijanca. Nađemm tu i tamo, tvrdnju šta je pavilno ali ne videh nigde univerzalno pravilo kako se grade nazivi za pripadnike grupe, naroda, plemena, stanovnika, državljanina.

Pravilno je Valjevac, Pančevac, a nije Kraljevac. Zašto?

Da li je stanovnik Ćuprije Ćuprijac i Ćupričanin.

This is a headline from N1 today. It can be argued that it's politically correct, but strictly speaking, it's ungrammatical. What's your take on it, dear Serbian learners? :)

Tepić pozvala Brnabić da zakaže sednicu na kojoj bi "Mrdićevi zakoni" bili stavljeni van snage

Znam da se kaže:

dobar-bolji-najbolji
loš-gori-najgori

ali ne znam poreklo ovih reči.
Jedna teorija da bolji potiče od istog korena od kojeg poriče ruska rač более i большой što znači više odnosno veliki, jer se smatralo da je više, obilnije,veće, samo posebi dobro,ali mi tu teoriju obara reč u češkom, za gori, lošiji kažu horší a za bolji lepší, zvuči mi kao da horši i ruski хороший imaju istu osnovu a suprotno značenje.
Kao što možemo reći da bolji znači više dobar, pa se skratilo ostalo samo više, rako i za gori može biti da je nastalo od iznad loše, viši stepenik, gornji od loše.
Rusi imaju poređenje хороший лучше.
Ima li neko uverljivije tumačenje, dokaz nastanka ovih oblika reči, otkud da si baš dobro i loše u mnogm jezicima izuzetak u komparaciji.